Stvarnost Ivana Karamazova

Susret Dostojevskog i Ivana Karamazova. Pisac i njegov imaginarni lik. Jedan od najvećih pisaca svih vremena, i jedan od najvećih književnih junaka u istoriji literature. Jedan protiv drugog, u inteleltualnom ringu koji će zadovoljiti sve sladokusce dubokih filozofskih rasprava.
Stvarnost Ivana Karamazova je roman u kojem se stvarni istorijski likovi i događaji prepliću sa čudesnom fikcijom. Priča koja u isto vreme i ledi srca svojom mrtvom ozbiljnošću, ali i razgaljuje dušu svojim ironičnim humorom. Brutalno stvarna Rusija s kraja 19. veka, dovoljno fantastična i bez obilatih fantastičarskih upliva. Nestvarni Ivan Karamazov, u stvarnom svetu, u kojem počinju da dominiraju ideje koje je on vatreno zastupao.
Knjiga prvenac Vladimira Vujinovića, jednog od najsubverzivnijih srpskih pisaca mlađe generacije. Knjiga koja je, kao rukopis, odbijena bezbroj puta od strane mnogobrojnih štampanih izdavača, dok svoju konačnu premijeru nije doživela u osvit digitalnog doba, u obliku e-knjige.
Godina je 1881. Rusija polako tone u sve veći haos i političku nestabilnost. Socijalizmom zadojena omladina, nihilističke terorističke organizacije koje na svakom koraku vrše atentate na državne činovnike, represivni caristički aparat... Sve je to samo uvertira u nadolazeću Okrtobarsku revoluciju i pobedu komunizma u svetu. Ivan Karamazov se pred Dostojevskog pojavljuje sa tvrdnjom da ima informacije kako tajno društvo Narodna volja priprema atentat na cara Aleksandra II. Slavni pisac se bori sa sumnjom da je Ivan Karamazov samo halucinogeni plod ozbiljne bolesti koja ga je zahvatila. Dostojevski je na samrti. Život ruskog cara takođe je u velikoj opasnosti.
Hladni zimski dani snegom ovejanog Sankt Peterburga, i junaci ovog fiktivnog romana, postaće univerzalna oruđa za preispitivanje večno aktuelnih pitanja koja se tiču života, smrti, Boga i smisla ljudskog postojanja. A Rusija s kraja 19. veka, tako slična savremenom svetu u kojem se terorizam prepliće sa političkim ideologijama, svetu u kojem ne prestajemo da čeznemo za jednim boljim, humanijim i pravednijim društvom.